Alarmantno loši podaci učenika iz Srbije na PISA testu

Najnoviji rezultati PISA istraživanja koje je sprovedeno 2025. pokazuju ozbiljan pad kada je reč o postignućima naših đaka u naučnoj, čitalačkoj i matematičkoj pismenosti, upozorava Dragica Pavlović Babić, profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu i nekadašnja nacionalna koordinatorka ove međunarodne studije. 'Od kada učestvujemo u PISA rezultati su nam najniži sem što smo 2006. imali još niži rezultat iz čitanja. Mi smo poslednjih godina nekako stabilizovali naša postignuća na oko 440 poena, plus-minus nekoliko poena, a sada smo osetno pali u sve tri oblasti. Prvi put imamo više od 50 odsto učenika koji ne dostižu nivo funkcionalne pismenosti. U matematici imamo 53 odsto takvih učenika, u čitanju 48 odsto, a u nauci 43 odsto', kaže Pavlović Babić. Primećuje da su nas u nekim domenima pretekle zemlje od kojih smo tradicionalno imali bolje rezultate, poput Albanije i Crne Gore. 'Uvek smo znali da je Hrvatska nešto bolja od nas, a Slovenija značajno bolja, što je i sada tako, a mi smo u regionu bili sledeći. Ali sada je ispalo da su nas u nekim oblastima pretekle i Albanija i Crna Gora. Bolji smo od Rumunije, Bugarske, Severne Makedonije i Kosova', tumači regionalne razlike sagovornica Danasa. Rezultati pokazuju da je, osim u Srbiji, došlo do pada postignuća u još 34 zemlje. Na pitanje kako to objašnjava, Pavlović Babić kaže: sve nižim ugledom škole i poverenjem u to da škola učenicima obezbeđuje nešto što im je potrebno za budućnost. 'U Srbiji se 20 odsto učenika složilo s tvrdnjom da je škola gubljenje vremena. Prosek u OECD zemljama je 24 odsto što znači da je negativan stav prema školi i formalnom obrazovanju još izraženiji nego kod nas', ističe Pavlović Babić. Ona kaže da su učenici iz naše zemlje najbolje postignuće imali u kompjuterskom rešavanju problema, što je dodatni domen koji je bio ispitivan u poslednjem ciklusu. 'Tu imamo najbolji rezultat od 437 poena, ali i najveći procenat učenika koji ne dostižu nivo 2, koji se smatra pragom funkcionalne pismenosti. Takvih je čak 60 odsto učenika', kaže Pavlović Babić. Ističe da je Srbija ostvarila bolji rezultat kada je reč o pravednosti obrazovanja, u odnosu na prethodni ciklus testiranja, kao i prosek OECD-a. 'To znači da, kad pogledate sve razlike koje postoje između učenika u postignuću, vi se pitate koliko tih razlika u uspehu može da objasni njihovo socioekonomsko poreklo. Što je taj procenat manji, rezultat je bolji. Kod nas iznosi devet odsto, a prosek OECD-a je 12. Dakle, vi želite da vam socioekonomski status ne objašnjava uspeh učenika, već drugim faktorima (učenici rade, nastavnici im pomažu, imaju kvalitetnu nastavu, napreduju u školi…), a ne da zato što dolaze iz dobrostojećih porodica imaju bolje postignuće, jer im porodica omogućava dodatne časove privatnog profesora, posete muzejima, putovanja u inostranstvo i slično, nego da škola to uspeva da kompenzuje', pojašnjava Pavlović Babić. Ona ukazuje na još jedan rezultat koji je povoljan za Srbiju, a tiče se akademske otpornosti. 'Tu se posmatra 25 odsto najsiromašnijih učenika i gledate koliko njih ostvaruje top postignuća u 25 odsto najboljih postignuća. Kod nas je to 14 odsto, a prosek OECD je 12 odsto', navodi Pavlović Babić. Ističe i da naši učenici dosta nisko procenjuju podršku koju dobijaju od porodice u nauci, kao i to koliko su nastavnici doprineli njihovom postignuću. 'Oko 71 odsto đaka je reklo da se oslanja na svoje vršnjake, da imaju vršnjačku podršku i vršnjačko učenje što je baš lepo', kaže sagovornica Danasa. Ona ističe jednu zanimljivost iz istraživanja, odnosno iz upitnika koji su učenici radili pored zadataka iz nauke, matematike i čitanja, a tiče se ekološke svesti. Pošto je ove godine centralni domen ispitivanja nauka, učenici su odgovarali i na set pitanja koji se specifično odnosi na ovu oblast. 'Kada je reč o stavovima u vezi sa zaštitom sredine, 79 odsto učenika veruje da može da napravi neki pozitivan efekat na okolinu, 82 odsto veruje da kolektivne akcije mogu da pomognu za rešenje problema i 71 odsto zna kako da radi sa drugim ljudima da bi ostvario neki pozitivan uticaj na okolinu', prenosi naša sagovornica delove iz istraživanja. PISA 2025 istraživanje je, podsetimo, trebalo da se realizuje tokom marta i aprila prošle godine u 240 odabranih škola u Srbiji, ali je zbog obustave rada u jednom broju obrazovnih ustanova, pomereno za sredinu septembra te godine. Da li je to moglo da utiče na ovakve rezultate? 'To jeste jedna spoljašnja okolnost koja je možda umanjila motivaciju đaka, ali ne verujem da je to razlog. Ovo je ipak robustan instrument koji se ne može lako destabilizovati i poljuljati nekom spoljašnjom okolnošću. Za onog ko organizuje istraživanje je velika razlika i veliki stres pomeranje studije za nekoliko meseci, ali je za učenika to manje-više svejedno. Umesto da radi test u martu, radio je u septembru. U tom smislu je učeniku svejedno', kaže Pavlović Babić. Na komentar da će vlast sigurno loše PISA rezultate pripisati blokadama, na isti način kao što je to uradila sa plasmanom Univerziteta u Beogradu na Šangajskoj listi, naša sagovornica kaže: 'Pomeranje datuma istraživanja iz perspektive učenika ne pravi nikakvu razliku. Učenici verovatno nisu bili ni svesni da je to istraživanje planirano za mart. Njima niko ništa nije zakazao, pa im onda nije ni otkazao. Oni su im samo rekli kada će biti testiranje'. Ali vlast će sasvim sigurno reći da su đaci gubili nastavu i da je to uticalo na plasman, iako se PISA zadacima ne procenjuje stepen savladanosti školskog gradiva. 'Tako je, test ne meri ono što se trenutno radi u školi već opštu kompetenciju učenika za tri ispitivana domena, on meri njihovu spremnost da misle na način koji odgovara određenom domenu. To je nešto što se izgrađuje kroz celokupno školovanje, a ne ono što se uči u poslednjih mesec, dva pred testiranje. Naši rezultati su zaista zabrinjavajući. Ja to objašnjavam jednom opštom demotivisanošću. Kad kažem opšta, mislim i na učenike koji ne veruju u to da je škola mesto na kojem oni dobijaju ono što im je potrebno da bi sutra bili uspešni i srećni u životu. Škola se doživljava kao obaveza koja mora da se otalja, a ako mi nešto treba, uzmem privatnog nastavnika i to završim. A škola, nažalost, gubi tu trku. I to nije specifičnost Srbije, po rezultatima vidimo da je tako globalno', ističe Pavlović Babić. Osvrćući se na reči naprednjaka Vladimira Đukanovića, koji je u autorskom tekstu napisao da će 'Aleksandar Vučić morati da sprovede ozbiljne reforme u obrazovanju', pitali smo našu sagovornicu da li je aktuelna vlast za ovih 14 godina mogla da preduzme neke promene u obrazovanju koje bi dale rezultate na PISA. 'Pošteno govoreći u ovih 14 godina nismo ni videli neke ozbiljne promene, a videli smo neke neozbiljne najave promena, kao što je državna matura ili kao što su obrazovni standardi', kaže Pavlović Babić. Napominje da su to sve instrumenti koji imaju potencijal da unaprede obrazovna postignuća, ali i nastavnu klimu u školama. 'Državna matura se beskonačno odlaže, zakazuje se, pa otkazuje, radimo probe, a onda je otkazujemo. Obrazovni standardi su isto prošli ispod radara. Spremaju se novi planovi i programi, pitanje je kako će zaživeti u školama. Na njima se radi ubrzano, ali mi u stvari ne vidimo kako se to uliva u nastavu, niti kako se sistem sprema da te promenjene programe nastave i učenja i pre toga novonastale standarde asimiluje i kako ih ugrađuje u nastavu. Ljudi verovatno ni ne znaju da postoje novi standardi, a napravljeni su standardi u jednom dahu, koji povezuju osnovnu i srednju školu, za sve opšteobrazovne predmete. Lepo su sinhronizovane i harmonizovane te promene koje su obrazovni standardi planirali i doneli, a sistem ne zna da se to desilo.. Svih prethodnih godina se nije ozbiljno radilo na promenama u obrazovanju koje bi mogle da imaju uticaj na postignuća učenika i, pre svega, na kvalitet obrazovanja. A ono što se radilo nije se radilo ozbiljno, a ako je nešto urađeno ozbiljno, nije se sprovodilo', navodi Pavlović Babić. Na pitanje da li je iznenađena što Ministarstvo prosvete nije organizovalo javno predstavljanje rezultata PISA 2025, niti se o njima oglasilo, a Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja, kao realizator istraživanja, nije objavio ni sažetak izveštaja za Srbiju, Pavlović Babić kaže: 'I jesam i nisam. Jesam zato što smo uvek imali bar minimalni nivo interesovanja ili da kažem, bavljenja pitanjima kvaliteta obrazovanja. To je tužno, ali nije iznenađujuće zato što se kvalitetom obrazovanja ne bavimo ni ostalih 364 dana u godini, pa što bismo danas. Ovde sada zaista treba staviti u zagradu političke interpretacije i rezultate sagledavati kao pitanje kvaliteta obrazovanja koje naši učenici dobijaju', ukazuje sagovornica Danasa. Na pitanje da li postoji mogućnost da nadležni nisu znali da će rezultati poslednjeg ciklusa biti objavljeni 8. septembra, budući da je ranije bila praksa da se oni publikuju javno u prvoj nedelji decembra, godinu dana nakon testiranja, Pavlović Babić kaže da je to nemoguće. 'Prosto ne mogu da verujem da nisu znali, jer čak i ako se neko isključi, OECD to ne dopušta, jer stalno stižu neki upiti, neki apdejti, neka obaveštenja. Nama koji smo zainteresovani posmatrači je mogao da promakne datum objavljivanja rezultata, ali je nemoguće da se to desi onima koji su deo tog procesa. Komunikacija sa OECD-om nije jednosmerna, oni redovno komuniciraju sa nacionalnim centrima oko podataka', ističe Pavlović Babić. (Danas, foto: Pixabay)