Prvi električni automobil

Istorija električnog automobila počinje u prvoj polovini 19. veka, nekoliko decenija pre pojave automobila sa motorom sa unutrašnjim sagorevanjem. Razvoj prvih elektromotora i baterija omogućio je konstrukciju vozila koja su se pokretala pomoću električne energije. Za razliku od savremenih električnih automobila, prva vozila bila su uglavnom eksperimentalne konstrukcije i imala su ograničen domet i malu brzinu. Oko 1830. godine škotski pronalazač Robert Anderson konstruisao je električno vozilo u obliku kočije. Vozilo je pokretao elektromotor napajan baterijama koje nisu mogle da se pune. Iako Andersonova konstrukcija nije bila praktična za svakodnevnu upotrebu, ona se smatra jednim od najranijih poznatih pokušaja izrade vozila na električni pogon. Tokom 1830-ih godina eksperimenti sa električnim vozilima nastavljeni su u nekoliko evropskih zemalja. Holandski profesor Sibrandus Stratingh iz Groningena napravio je 1835. godine mali električni model vozila. Ovi rani eksperimenti pokazali su da je moguće koristiti elektromotor za pokretanje vozila, ali je njihovu praktičnu primenu ograničavala tadašnja tehnologija baterija. Presudan korak u razvoju električnih vozila bio je pronalazak punjive olovno-kiselinske baterije u drugoj polovini 19. veka. Za razliku od ranijih baterija, koje su se nakon pražnjenja morale zameniti, punjive baterije omogućile su višekratnu upotrebu električnog vozila. Ovaj tehnološki napredak stvorio je uslove za razvoj prvih praktičnijih električnih automobila. Jedno od vozila koje se često navodi kao prvi električni automobil u modernijem smislu jeste Flocken Elektrowagen, koji je nemački pronalazač i proizvođač Andreas Flocken konstruisao 1888. godine. Vozilo je bilo zasnovano na električnom pogonu i predstavljalo je važan korak ka razvoju automobila koji su mogli da se koriste kao praktična prevozna sredstva. Krajem 19. i početkom 20. veka električni automobili postali su popularni, posebno u gradovima. Bili su tiši, jednostavniji za upravljanje i čistiji u radu od tadašnjih automobila sa benzinskim motorima. Jedna od njihovih prednosti bila je i činjenica da nisu zahtevali ručno pokretanje motora pomoću kurble, što je bilo potrebno kod mnogih ranih automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. Početkom 20. veka električni automobili počeli su da gube tržišnu utakmicu sa automobilima na benzin. Razvoj masovne proizvodnje, posebno nakon uvođenja proizvodne trake u kompaniji Ford, omogućio je proizvodnju benzinskih automobila po znatno nižoj ceni. Dodatni problem električnih automobila predstavljali su ograničen domet baterija i duže vreme potrebno za njihovo punjenje. Širenje putne infrastrukture i dostupnost benzina dodatno su pogodovali automobilima sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem. Električni automobili ponovo su počeli da dobijaju značaj tokom druge polovine 20. veka, a naročito početkom 21. veka. Razvoj litijum-jonskih baterija, snažnijih elektromotora i savremenih sistema za upravljanje energijom omogućio je proizvodnju automobila sa znatno većim dometom i boljim performansama. Danas električni automobili predstavljaju jednu od najvažnijih tehnologija u razvoju drumskog saobraćaja. Prvi električni automobil nije nastao kao rezultat jednog izuma, već kroz niz eksperimenata i tehnoloških dostignuća tokom 19. veka. Oko 1830. godine Robert Anderson napravio je jedno od prvih poznatih električnih vozila, dok se Flocken Elektrowagen iz 1888. godine često navodi kao jedan od prvih električnih automobila u savremenijem smislu. Njihovi eksperimenti predstavljali su početak razvoja tehnologije koja je, gotovo dva veka kasnije, postala jedan od ključnih pravaca razvoja automobilske industrije. Share on FacebookShare on TwitterShare on Linkedin