Srbija zaboravila svoje, pa će proizvoditi kineske robote

Investicionih deset miliona evra obezbedili su kineske fabrike Minth i Agibot, od kojih je prva poznata u auto-industriji, dok je druga svetski vodeća u razvoju veštačke inteligencije. Minth već ima fabrike u gradu na Savi i susednoj Loznici, a nova se smatra tehnološki najmodernijom možda i u celoj Evropi. Očekuje se da se proizvodnja brzo uveća na 5.000 humanoidnih robota, kada bi i udvostručila broj zaposlenih. Roboti kao početak Ako se zna da je Kina zemlja koja daleko prednjači u robotskoj industriji, te da je lane proizvela 12.800 "gvozdenih ljudi", otprilike 90 odsto svetske produkcije, može se naslutiti koliko fabrika u Šapcu znači za modernizaciju poprilično arhaične srpske industrije u kojoj dominiraju firme iz auto i tekstilne branše. Unazad desetak godina ekonomski tim naprednjaka je insistirao upravo na otvaranju pogona evropskih, pre svega nemačkih, firmi tradicionalnih delatnosti, procenjujući da će tako najbrže rešiti pitanje velike nezaposlenosti. Daleko od toga da nije bilo ne baš malih pomaka, ali već nekoliko sezona, posebno otkako je kriza zahvatila evropsku autobranšu, vidi se da Vučić i ministri nisu baš najzadovoljniji tradicionalnom industrijalizacijom. Nije im trebalo previše vremena da se odluče za temeljiti preokret i usmere se upravo prema tvornicama najmodernijih proizvodnih programa i tehnologija. Fabrika u Šapcu je samo prva, već do kraja meseca u Inđiji će početi sa radom pogon baterija u koju će startno biti uloženo 200 miliona evra. Lokacija nije slučajno odabrana, blizu je i Novom Sadu i Beogradu iz kojih se očekuje neophodna visokostručna radna snaga. Modernizacija čuva radna mesta No, ni tu nije kraj, modernizaciju produžuje fabrika dronova koju će Srbija da gradi u kooperaciji sa Izraelom. Predsednik Vučić je najavio najmodernije dronove, ali još nije definitivno odlučeno gde će biti locirana. Dolaze u obzir napušteni pogoni Utve u Pančevu, lokacija u Šimanovcima, baš kao i Inđija koju naprednjaci vide kao budući centar najmodernijih industrijskih fabrika, dok će drugi biti u Ćupriji. Nema spora, novi investicioni talas u srpsku industriju usmerava se striktno prema fabrikama koje su novitet i za svet. Razlog je nedovoljan rast zaposlenosti ostvaren tokom investicija u proizvodno i tehnološki standardne firme. Podjednako je značajno da se firme ubrzano modernizuju svuda u svetu. Smatra se da će u SAD tokom naredne tri godine oko 80 odsto zaposlenih morati dobro ovladati korišćenjem veštačke inteligencije kako bi sačuvali radna mesta. Sklapači ili proizvođači Veoma je značajno šta će biti konkretan posao najmodernijih pogona koji u Srbiju niču pretežno sa kineskim partnerima. Nije slučajnost, Kina se doživljava vodećom zemljom u ovoj oblasti. Istovremeno, regioni koji su potencijalno najveći korisnici proizvoda najmodernijih firmi već čine sve kako bi izbegli da budu samo tržište kineskim proizvođačima. Tako su sredinom jula SAD zabranile kupovinu ovih proizvoda ako potiču iz Kine, a na sličan korak se priprema i Evropska unija. Srbija se oslonila na prijateljske i saradničke odnose sa najmnogoljudnijom državom na svetu i uspela da privuče kineske investitore činjenicom da proizvodi iz fabrika na njenoj teritoriji za sada ne podležu ni američkim, ni eventualnim evropskim zabranama. Bile bi to najmodernije fabrike kineskih tehnologija, ali sa proizvodnim programom u Srbiji, što im tržišta širom sveta, pogotovo najkurentnija, čini mnogo otvorenijim. Za Srbiju je veoma značajno kako će se u ovdašnjim kinesko-srpskim firmama odvijati proizvodni tok? Hoće li se samo sklapati završna konstrukcija, dok bi delovi, softver i dizajn stizali iz daleka ili bi se ovde odvijale pojedine predfaze i izrađivali pojedini delovi. Nije isto ubiramo li dobit samo od izdavanja prostora, poreskih nameta i standardnih radnih mesta ili će još u fazi određivanja proizvodnog programa, preciziranja tehnologije izrade, osmišljavanja što praktičnijeg, ali istovremeno i atraktivnijeg dizajna biti posla za naše stručnjake. Nije poenta da samo "fizički" izrađujemo ono što su drugi u celosti osmislili, mnogo je veća korist ako se ovdašnje firme i stručnjaci uključe u što više pripremnih segmenata posla. Posebno bi bilo korisno ako bi se izrada pojedinih delova u većoj meri odvijala u halama srpskih kompanija i tako širila modernizacija ovdašnje privrede. Sećanje na "Loline" robote Osnova za ambiciozno učešće srpskih stručnjaka u proizvodnim programima vezanim za robotiku ima i te kako snažnih. Široj javnosti je manje poznato, ali nekadašnja Jugoslavija, posebno Srbija, od početka šezdesetih pa sve do dvehiljaditih i totalnog raspada države, bila je dobra u robotici. Ne samo da su naši stručnjaci dugo predvodili istraživanja i prvi konstruisali robote osposobljene za hodanje, već je u Srbiji bilo na desetine registrovanih svetski atraktivnih patenata. Posebno je značajno da je bilo i nemalo uspešnih primenjenih rešenja. Verovatno najpoznatiji jugoslovenski, odnosno srpski robot je "Lola 80 super" koji je u pogonima kragujevačke "(Crvene) Zastave" radio na ugrađivanju vrata i poklopca na "Jugo-Floridi". Prve robote smo imali još tokom sedme decenije prošlog veka, kada smo po pitanju robotike bili bezmalo u rangu Velike Britanije, Nemačke, Rusije i Francuske, primetno ispred ostalih evropskih država. Stručnjaci školovani na našim tehničkim fakultetima bili su cenjeni u svetskim razmerama. Slabost je bila u jugoslovenskoj (srpskoj) industriji koja nije bila koncipirana da afirmiše domaća tehnološka rešenja. Kasnije je sa urušavanjem države došlo i do ekonomskog kolapsa, potom i do gašenja firmi usmerenih prema robotici, među njima i svetski relevantne "Ivo Lola Ribar". Oslonac na obrazovanje Međutim, nije baš sve u vezi sa robotikom napušteno. Ostalo je fakultetsko obrazovanje za ovu delatnost, mada je nevolja da su ovde obrazovani mladi robotičari unazad tridesetak godina prečesto odlazili na rad u inostranstvo. Sa dolaskom vodećih kineskih tehnoloških firmi i očekivanim dodatnim razmahom drugog talasa robotizacije u Srbiji čini se da se i njima gradi perspektiva za ostanak i rad na ovdašnjem tlu. Nesporno, dolazak kineskih i inih lidera robotizacije treba ne samo podržati, već i podstaći. To je put da bitno modernizujemo domaću proizvodnju, očuvamo radna mesta i približimo se tehnološki najnaprednijima. No, za takav napredak neophodno je da domaća preduzeća ne budu samo izvođači jednostavnih i standardnih postupaka, već da, kroz partnerstvo sa vodećim svetskim firmama, što više i što dublje uđu u najsloženije i tehnološke postupke sa znatnim inovacionim potencijalom. Najvažnije je da imamo ljude sposobne i obučene za rad i inoviranje. Na državi je da izgradi ambijent u kome bi svetski lideri bili motivisani da u svojim kompanijama u Srbiji i razvijaju svetski značajne tehnologije. Javni dug Srbije povećan je u julu za 63,6 milijardi dinara (oko 550 miliona evra) i dostigao je iznos od 4.910 milijardi dinara (41,8 milijardi evra). Država domaćim i stranim privrednicima nastavlja da isplaćuje izdašne subvencije za izgradnju fabrika, zapošljavanje, kupovinu mašina, ali i izgradnju hotela, koji će prema vlastima biti potrebni za Expo sledeće godine. Vlada Srbije produžila je uredbu o ograničenju cena naftnih derivata za još 60 dana. Iako sam naziv mere zvuči kao zaštita za novčanike vozača, realnost na benzinskim pumpama je drugačija jer je gorivo opet poskupelo. U prvom polugodištu ove godine u Srbiji je najviše plaćen stan u beogradskoj opštini Stari grad i to za 2,6 miliona evra, što je ujedno i najskuplji kvadrat prodat po ceni od 12.000 evra. Vest da je Holandija 86 tona zlata iz sopstvenih deviznih rezervi iz SAD premestila u London je iznenadila svet finansija. Kompanija Apple suočena je sa tužbom vrednom dve milijarde funti (oko 2,3 milijarde evra), koja je podneta britanskom sudu u ime proizvođača aplikacija. Nadzorni odbor Folksvagena jednoglasno je odobrio plan restrukturiranja do 2030. godine, kojim će nemački automobilski gigant u narednim godinama smanjiti broj zaposlenih širom sveta za do 50.000 radnika. Izgradnja naftovoda Srbija-Mađarska predstavlja važan korak ka većoj energetskoj bezbednosti Srbije, ocenio je predsednik Skupštine Saveza energetičara Srbije Milun Babić. Niskobudžetna avio-kompanija Rajaner upozorila je da bi cene kratkih evropskih letova mogle značajno da porastu ukoliko visoke cene nafte potraju do leta 2027, dok bi pojedini prevoznici mogli da se suoče i sa bankrotom. U Evropskoj uniji su primanja od 71.000 evra neto godišnje prosek iznad kojeg se tročlano domaćinstvo smatra bogatim. Ovogodišnja žestoka suša je snažno pogodila poljoprivredu, naročito ratarstvo. Objavljene su nove cene goriva koje će važiti od danas u 15 časova. Folksvagen grupa planira da najkasnije do kraja 2029. godine postepeno ugasi špansku automobilsku marku Seat. Za izgradnju Nacionalnog stadiona u Surčinu, u 2025. godini, iz budžeta Srbije utrošeno oko 21,5 miliona evra. Iako to na prvi može delovati kao mnogo novca, prvobitno je budžetom planirana drastično veća potrošnja. Prošlo je više od pola decenije otkako je u Srbiji živnula priča o napuštanju vozila na fosilna goriva i počela kupovina električnih automobila. Američka kompanija Uber saopštila je danas da će otpustiti 10 odsto svojih zaposlenih, odnosno ukinuti oko 3.300 radnih mesta. Nacionalni stadion u Surčinu jedan je od projekata kojima se vlast posebno ponosi, dok ga građani vide kao preskupu investiciju od koje neće imati gotovo nikakvu korist, uz ogroman račun koji će na kraju oni platiti. Pre nešto manje od mesec dana, predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će u septembru biti otvorena srpsko-izraelska fabrika za proizvodnju vojnih dronova u Srbiji. Građani i privreda su 31. avgusta na ime kredita bankama u Srbiji dugovali 4.757,19 milijardi dinara, od čega je dug stanovništva 2.161,30 milijardi, pravnih lica 2.493,62 milijarde dinara, a ostalo je dug preduzetnika. Stelantis je objavio da će ove nedelje obustaviti proizvodnju hibridnog "fijata 500" u fabrici Mirafijori u Torinu zbog nestašice komponenti za motore, pošto je prema navodima firme potražnja veća nego što se očekivalo.