Jajnici posle menopauze se ne 'gase': Mogu postati deo imunog sistema

Decenijama se menopauza opisivala gotovo isključivo kroz ono što jajnici prestaju da rade – prestanak ovulacije i nagli pad estrogena. Nova studija, međutim, postavlja drugačije pitanje: šta jajnik počinje da radi umesto toga? Odgovor bi mogao da promeni način na koji nauka gleda na starenje ženskog organizma. Šta su istraživači ispitivali Tim sa Univerziteta Northwestern, predvođen naučnicom Fransiskom Dankan, analizirao je jajnike miševa u tri životne faze – reproduktivno mlade (stare dva meseca), reproduktivno stare (18 meseci) i post-reproduktivne (24 meseca) jedinke. Od svakog miša uzeta su oba jajnika: jedan je mikroskopski analiziran radi uvida u strukturu tkiva, dok je na drugom rađeno sekvenciranje RNK kako bi se utvrdilo koji geni su aktivni. Rezultati su objavljeni u naučnom časopisu Molecular Human Reproduction. Očekivan pad plodnosti, ali i neočekivan preokret Kako je i pretpostavljeno, sa starenjem je broj folikula opadao, a tkivo je postajalo sve fibroznije, sa više naslaga kolagena. Ono što je iznenadilo istraživače jeste da su geni povezani sa reprodukcijom postepeno slabili, dok se paralelno pojačavao molekularni 'potpis' tipičan za imuni sistem. Post-reproduktivni jajnici pokazali su pojačan priliv imunih ćelija, uključujući T-limfocite, makrofage i višejedarne džinovske ćelije. Neke od najizraženijih genetskih promena odnosile su se na molekule koji bi potencijalno mogli da se izlučuju iz tkiva i komuniciraju sa drugim delovima tela. Od reproduktivnog do 'imunog' organa Autori studije zaključuju da nalazi osporavaju pretpostavku da je post-reproduktivni jajnik neaktivan, već ukazuju da on stiče imuni identitet sa mogućim endokrinim i parakrinim uticajem na starenje celog organizma. Drugim rečima, jajnik bi nakon prestanka plodnosti mogao da nastavi da bude biološki aktivan, samo u sasvim drugačijoj ulozi – kao izvor imunih i upalnih signala za ostatak tela. Ovi rezultati pomeraju dosadašnji pogled na post-reproduktivni jajnik kao beskorisnu, praznu ljušturu, ka nečemu što ima potpuno novu funkciju. Šta ovo znači za budućnost Ako se nalazi potvrde i kod ljudi, mogli bi da otvore sasvim nov pravac istraživanja starenja i ženskog zdravlja nakon menopauze – ne kao perioda 'gašenja' jednog organa, već kao faze u kojoj jajnik preuzima potpuno drugačiju, imunološku ulogu. To bi, dugoročno, moglo da pomogne u objašnjenju zašto se zdravstveni rizici žena menjaju nakon menopauze, kao i da otvori put ka novim terapijskim pristupima poput onih koji uključuju metformin.