Избори у Немачкој донели су највећу победу крајње деснице на покрајинским изборима још од 30-их година 20. века, пошто је у Саксонији-Анхалт, некадашњој комунистичкој источној Немачкој, антиимиграциона и проруски оријентисана Алтернатива за Немачку (АфД) освојила убедљиво прво место са 44 одсто гласова, што је тек нешто мање од апсолутне већине.
Први пут од Другог светског рата једна немачка покрајина могла би да добије владу крајње деснице. Победа АфД-а у Саксонији-Анхалт већ је описана као 'политички земљотрес јачине 9,0 степени по Рихтеру', како је оценио немачки магазин Шпигл .
АфД је освојила готово 27 процентних поена више од Хришћанско-демократске уније (ЦДУ), конзервативне странке канцелара Фридриха Мерца, и остварила резултат чије ће се последице осетити широм Немачке, али и ван њених граница.
Уколико успе да преузме власт у покрајини, АфД ће имати широка овлашћења у областима образовања, културе и унутрашње безбедности. Странка је, између осталог, обећала да ће покренути офанзиву на плану 'ремиграције' и депортација, забранити дугине заставе у школама и зауставити изградњу нових ветропаркова.
Победа у Саксонији-Анхалт даје АфД-у снажан замајац пред још два изборна процеса у немачким покрајнама који ће бити одржани овог месеца.
Резултат је истовремено отворио питање да ли ће непопуларни Мерц успети да се одржи на власти након тако јасног одбацивања његове политике и руководства, свега 16 месеци након доласка на место канцелара.
Копредседница АфД-а Алис Вајдел види резултат у Саксонији-Анхалт као потврду да њена странка може да направи још већи искорак на савезним изборима. Она је новинарима у Берлину рекла да АфД на изборима 2029. године циља на 40 одсто гласова. Странка је већ сада на првом месту у националним анкетама, са подршком од 28 одсто. ФОТО: TANJUG/AP Photo/Matthias Schrader Алис Вајдел
Лидери АфД-а на савезном нивоу и њен главни кандидат у Саксонији-Анхалт, медијски веома присутни бивши продавац парфема Улрих Зигмунд, оценили су да су бирачи дали странци јасан мандат да формира владу.
Ипак, без апсолутне већине у покрајинском парламенту, АфД би морала да пронађе партнере или подршку других странака, било тако што би ушле у коалицију, било тако што би омогућиле опстанак мањинске владе без формалног учешћа у власти, анализира Гардијан .
Зигмунд је уочи избора више пута говорио да ће се кандидовати за покрајинског премијера само ако буде имао јасну већину.
Остале странке су одбациле могућност да подрже Зигмунда и тако му омогуће да дође на власт. Ипак, мала популистичка странка БСВ, која себе описује као 'лево-конзервативну' и која је тесно прешла цензус од пет одсто, наговестила је могућност прећутне сарадње.
Још пре избора, поједини чланови ЦДУ у покрајини јавно су доводили у питање политику такозваног 'заштитног зида', односно одбијања било какве сарадње са АфД-ом.
Зигмунд је наговестио да ће наредних дана и недеља пружити 'испружену руку' и покушати да провери колико је одлучно досадашње противљење других странака уласку АфД-а у власт.
Уколико не успе да формира коалицију, Зигмунд је поменуо могућност нових избора, за шта би, међутим, била потребна двотрећинска већина у покрајинском парламенту.
Изненађујући резултат у Саксонији-Анхалт поново је довео у питање одрживост политике главних странака да АфД-у онемогуће долазак на власт.
Једини пут када је АфД до сада победила на покрајинским изборима, у суседној Тирингији 2024. године, разлика је била мања, па су остале странке успеле да формирају необичну коалицију странака различитих идеолошких опредељења.
После убедљиве победе АфД-а у Саксонији-Анхалт, тешко је замислити да би понижени ЦДУ овога пута могао да формира сличан савез странака које деле мало тога заједничког.
Покрајински премијер Свен Шулце признао је да његова странка више нема мандат да покуша да формира такву владу. ФОТО: TANJUG/AP Photo/Emrah Gurel Фридрих Мерц
Избори у недељу представљали су тежак ударац за Мерца и његову ЦДУ. Канцелар озбиљног израза лица признао је да је резултат за њега био 'дубоко шокантан'.
Излазне анкете показале су велико незадовољство бирача због неиспуњених обећања да ће оживети привреду и завести већу буџетску дисциплину.
Цене енергената, које су додатно подстакнуте инфлацијом и ратом са Ираном, тешко су погодиле становнике Саксоније-Анхалт, најсиромашније немачке покрајине.
Питања трошкова живота очигледно су била много важнија за бираче од имиграције, која је иначе главна тема мобилизације АфД-а.
Иако је подршка АфД-у највећа у некадашњем комунистичком истоку Немачке, странка је ове године значајно напредовала и током два изборна циклуса у западним покрајинама, у јеку страхова од деиндустријализације.
Социјалдемократска партија (СПД), млађи партнер у Мерцовој владајућој коалицији, наговестила је у понедељак да би била спремна да ублажи планиране промене у скупом и све оптерећенијем систему социјалне заштите како би одговорила на незадовољство бирача.
Мерц је, међутим, инсистирао да су мере за стабилизацију здравственог и пензионог система неопходне и поручио да ће остати при њима и борити се за њих 'у интересу наше деце и унучади'.
Бирачи у немачкој престоници Берлину и покрајини Мекленбург-Западна Померанија, на обали Балтичког мора, једној од 16 немачких покрајина, изаћи ће на биралишта 20. септембра. Очигледан замах који је АфД добила, као и широко распрострањено незадовољство Немаца Мерцом и његовом владом коју чине странке деснице и левице, значе да ће и ови избори бити велики ризик за странке савезне владајуће коалиције.
АфД тренутно има тесну предност у односу на коалициони СПД у Мекленбургу-Западној Померанији, али за сада не делује да би могла да освоји апсолутну већину.
Ситуација у Берлину, који је некада био подељен на источни и западни део, много је неизвеснија, пошто се за прво место надмећу ЦДУ, крајње левичарска Линке и АфД.
Чак и ако ЦДУ успе да задржи предност до изборног дана, странка би имала велике тешкоће да формира идеолошки кохерентну коалицију. То би за Мерца и његову странку био још један тежак ударац, који би могао додатно да уздрма његову владу.
Победа АфД-а у Саксонији-Анхалт тако је много више од успеха на једним покрајинским изборима. Она је показала колико је подршка странци крајње деснице ојачала и колико је незадовољство традиционалним странкама дубоко, док ће предстојећи избори у Берлину и Мекленбургу-Западној Померанији показати да ли је реч о изолованом изборном резултату или о ширем тренду који би могао да промени политичку равнотежу у Немачкој.
(0)Comments