Hladna ili voda sobne temperature: Stručnjaci otkrivaju koja je bolji izbor za organizam

Jedni ne mogu da zamisle vodu bez leda, dok drugi piju isključivo onu sobne temperature. Postoje i ljudi koji biraju toplu ili vruću vodu jer im prija njen umirujući efekat. Iako se često tvrdi da određena temperatura vode ubrzava varenje, podstiče mršavljenje ili pomaže organizmu da izbaci toksine, naučni dokazi uglavnom ne potvrđuju takve tvrdnje. Za većinu ljudi najbolji svakodnevni izbor jeste voda sobne temperature ili umereno rashlađena voda. Razlog nije bolja apsorpcija, već to što je prijatna za piće, zbog čega je lakše unositi je redovno i u dovoljnoj količini. Temperatura vode ubrzo nakon konzumiranja izjednačava se sa temperaturom tela. Zato je mnogo važnije da osoba ostane dovoljno hidrirana nego da precizno meri koliko je voda hladna ili topla. Kako piše "Real Simple", nutricionista Metju Landri sa Univerziteta Kalifornije u Irvajnu i gastroenterolog Edmund Rodrigez-Frijas objašnjavaju da temperatura ima malo uticaja na apsorpciju i varenje, ali može da utiče na količinu vode koju ćemo želeti da popijemo. Koja temperatura vode je najbolja Landri navodi da je za većinu ljudi najprijatnija voda čija je temperatura između približno 15 i 22 stepena. Ovaj raspon obuhvata umereno rashlađenu vodu i onu na toplijem kraju raspona, koja je bliska sobnoj temperaturi. Voda sobne temperature obično ima između 20 i 22 stepena. Rodrigez-Frijas savetuje rashlađenu ili vodu sobne temperature za svakodnevnu upotrebu, naglašavajući da nije presudno koliko se brzo apsorbuje, već da li je čoveku dovoljno prijatna da je redovno pije. Smernice Američkog koledža za sportsku medicinu i Nacionalnog udruženja atletskih trenera takođe podržavaju konzumiranje rashlađenih napitaka. Istraživanja pokazuju da ljudi dobrovoljno piju manje tople ili vruće vode nego umereno rashlađene. Hladnija voda može posebno da prija tokom vežbanja i veoma toplih dana. Njena glavna prednost nije neka posebna promena u organizmu, već to što osvežava i može da podstakne osobu da popije više tečnosti. Da li hladna voda usporava varenje Nema dovoljno dobrih dokaza da telo jednu temperaturu vode apsorbuje bolje od druge. Stručnjaci navode i da hladna voda ne usporava varenje niti izaziva stomačne tegobe kod većine ljudi. U jednom istraživanju posmatran je uticaj toplih i hladnih tečnih obroka na temperaturu u želucu. Posle njihovog unosa temperatura u želucu nakratko se promenila, ali to nije značajno uticalo na lučenje želudačne kiseline, oslobađanje hormona gastrina ili brzinu pražnjenja želuca. To znači da voda sobne temperature nema posebnu prednost za varenje, ali ga ni ne ometa. Isto važi i za umereno rashlađenu vodu. Ledena voda takođe ne menja varenje u meri koja bi za većinu ljudi bila značajna. Ipak, postoje ograničeni podaci da bi mogla kratkotrajno da utiče na apetit. U jednom istraživanju muškarci koji su sat vremena pre obroka popili pola litra vode temperature oko dva stepena pojeli su manje hrane nego nakon vode približne telesnoj temperaturi ili tople vode. Efekat je, međutim, bio skroman i ne dokazuje da je ledena voda pouzdana metoda za kontrolu apetita ili mršavljenje. Veoma hladna voda može da izazove kratkotrajnu glavobolju, poznatu kao 'zamrzavanje mozga', ili bol kod ljudi sa osetljivim zubima. Zbog toga nema potrebe prisiljavati se na vodu sa ledom ako više prija rashlađena ili voda sobne temperature. Topla voda ne "čisti" organizam Tvrdnje da topla voda "detoksikuje" sistem organa za varenje nisu potkrepljene snažnim naučnim dokazima. Ako nekome topla voda prija ili deluje umirujuće na stomak, nema razloga da je izbegava. Problem mogu da predstavljaju napici koji su veoma vrući, a ne oni koji su samo topli. Dugotrajno konzumiranje tečnosti zagrejane na najmanje 65 stepeni povezano je sa povećanim rizikom od razvoja raka jednjaka. Stručnjaci zato savetuju da se voda pije na temperaturi koja je prijatna, ali da se izbegava redovno konzumiranje napitaka koji su toliko vrući da mogu da opeku usta i grlo. Temperatura je važna i kada izaziva neprijatnost ili pogoršava postojeće simptome. Osobe sa osetljivim zubima, gastroezofagealnom refluksnom bolešću, poremećajima gutanja ili preosetljivošću organa za varenje trebalo bi da biraju temperaturu koju najbolje podnose. Količina vode važnija je od temperature Za većinu zdravih ljudi temperatura vode uglavnom nije presudna. Najvažnije je unositi dovoljno tečnosti tokom dana. Američka Nacionalna medicinska akademija preporučuje prosečan ukupan dnevni unos vode od oko 3,7 litara za muškarce i 2,7 litara za žene. U ove količine ne ulazi samo popijena voda, već i tečnost iz drugih napitaka i hrane. Individualne potrebe mogu da se razlikuju u zavisnosti od telesne građe, fizičke aktivnosti, vremenskih uslova, zdravstvenog stanja, trudnoće i drugih faktora. Izuzetak mogu da budu situacije u kojima je osoba dugo izložena velikoj vrućini. Tada veoma hladni napici, temperature od približno nula do deset stepeni, mogu snažnije da ublaže žeđ i podstaknu pregrejanu osobu da popije više tečnosti. Zaključak stručnjaka je jednostavan: u većini situacija najbolja je ona voda koju ćete rado i redovno piti. Umereno rashlađena ili voda sobne temperature najpraktičniji je izbor, dok bi veoma hladne i vrele napitke trebalo izbegavati ukoliko izazivaju neprijatnost.