Ovo je Srbin koji je ubio 2.000 ljudi i spavao sa 2.000 žena: Bio je Krcunov likvidator, švercer i tvorac srpskog Holivuda! Njegov život je film!

Ratko Dražević je jedna od najkontroverznijih ličnosti naše novije istorije, posebno one nakon Drugog svetskog rata, tj. komunističke. Mnogi njegovo ime povezuju sa osnivanjem čuvenog Avala filma 1962. godine, ali pre toga, čovek koji sa kinematografijom veze nije imao, stigao je da bude partizan, oficir Udbe, osnivač Geneksovog predstavništva u Njujorku, lovac na Pavelića i Artukovića, švercer cigareta za državu... A najpoznatiji je bio kao čovek koji je najviše lepotica u zemlji odveo u krevet. Kažu da je mrtva trka da li je ubio više ljudi ili imao više žena. Uključujući tada fatalnu Oliveru Katarinu za kojom je uzdisala cela zemlja, pa i maršal lično. Dražević je često za sebe govorio da je ubio 2.000 ljudi i spavao sa istim brojem žena!Pričalo se da za njegove avanture nije bio neophodan krevet, već da je razdevičio mnoge devojke na stolu u njegovoj kancelariji. Ostavio je major Dražević u svom životnom testamentu i druge, veoma zanimljive zapise - kako se bavio špijunažom, pa kako se bavio švercom nakita, engleskih štofova, cigareta... Sve, naravno, u korist države. Kako kažu u američkim filmova: "Nije zločin ako to činiš za dobre momke". A Dražević je bio verni vojnik države i sjajan operativac. U prvim danima nakon završetka rata, Dražević, tadašnji načelnik Udbe u Čačku, imao je zadatak da na obali Morave svakoga dana lišava života sve za koje se sumnjalo, makar malo, da mogu biti opasni po novu državu i partizansku vlast.Sam Dražević je pisao o tome, ali i bez blama svedočio, kako se umorio od ubijanja ljudi po službenoj dužnosti jer je "po celu noć i ceo dan streljao". Njegovim rečima to zvuči ovako: - Posle oslobođenja sam prvo bio sekretar kraljevačkog Okružnog narodnog odbora i član Okružnog komiteta. Tu sam ostao dva meseca. Potom je došlo do neke reorganizacije i prešao sam u Čačak, gde su tražili da preuzmem okružni odsek Udba, pošto je bila velika teritorija. Mrzeo sam to, ali Krcun Penezić mi je prosto naredio: "Moraš da pređeš. J... se, naučićeš vremenom kako se to radi!" - napisao je svojevremeno Dražević u svojim sećanjima na dane kada je zajedno sa svojim kamaradima čistio zemlju od elemenata koji su opasni za komunističku vlast. među tim ljudima, ispostaviće se, bilo je i onih koji su najpre streljani, pa im je tek nakon toga suđeno. Zbog takvih će Dražević, pred kraj svog života, a poživeo je 74 godine - do 1992, tražiti oproštaj od njihovih naslednika, kako su svedočili neki ovdašnji publicisti. Međutim, faktografija kaže da je Dražević svoju ulogu likvidatora prihvatio vrlo rado i da se trudio da se u tom specifičnom aspektu istakne.Bio je, kažu neki upućeni izvori, organizator grupa za likvidaciju. On je poreklom iz Raške i skupio je nekoliko sposobnih ljudi koji su ubijali četnike. Ne po racijama i šumama, već kod kuće, jataka... Naravno, bilo je i onih koji su smatrani četnicima mada sa njima nisu imali mnogo kontakta. Inače, smatra se da je Dražević prvi udbaš koji je postao medijska zvezda.Pošto je postao prvi čovek Avala filma 1962. godine, Draževiću je pošlo za rukom da dovede na snimanje u Beograd najpoznatije zvezde: Orsona Velsa, Entonija Kvina, Klinta Istvuda, Berta Lankastera, Frensisa Forda Kopolu, Džejmsa Mejsona i druge. Bio je jedan od najvećih producenata jugoslovenske kinematografije ikad i tvorac beogradskog Holivuda u Košutnjaku. Po direktivi Josipa Broza Tita, državnog filmofilma broj 1, njegov zadatak bio je da otvori kanale prema Zapadu, da dovede holivudske, italijanske i ostale zapadne koprodukcije i da donese američke dolare, što je Drugu Starom verovatno i bilo najvažnije.U svet filma Ratko Dražević ušao je pod pritiskom vlasti. Otvorio je vrata jednog sveta o kojem ništa nije znao, a u kojem je, za deceniju svog angažovanja, ostavio neizbrisiv trag. Govorili su da je stvorio beogradski Holivud u Košutnjaku. O "crnom talasu" nije znao ništa, a glavni je "krivac" što su Skupljači perja "pokorili" Kan 1967, a već naredne nominovani za Oskara. Život Ratka Draževića je fascinantan ponajviše sa stanovišta vremena u kojem je živeo, u kojem je bio sve osim onog što je to vreme zahtevalo od "običnih" ljudi. Iako je imao i moć i ugled, nije izbegao sudbinu da i u njegovom profesionalnom životu politika ima poslednju reč. Sa mesta direktora Avala filma smenjen je pod optužbom o navodnim finansijskim malverzacijama. Govoreći o tome, Ratko Dražević, čiji je život bio uzbudljiviji od mnogih filmova, vlasnik biografije prevelike i za tri života, kazao je: - Da sam hteo da kradem, to sam mogao dok sam bio u "Geneksu". Tada sam nosio milion dolara u džepu. Carinik me pita na carini šta imam u džepu, ja kažem - imam milion dolara, a on mi odgovori: "Ajd nemoj da se zezaš." Ujak je poznate slikarke Biljane Vilimon, koja svedoči da je Ratko, posle pogibije njegovog velikog prijatelja Slobodana Penezića Krcuna, otišao iz Jugoslavije u Italiju gde je bio generalni direktor filmske kuće "Prodi". Zbog tog postupka, Ratko je obeležen kao neprijatelj režima. Rođen je u jednom selu kod Raške 1918, a umro je kao penzioner 1992. godine.