БДП повећан 3,5 одсто у првих седам месеци, Србија међу најбрже растућим економијама Европе

Реални бруто домаћи производ (БДП) Србије у првих седам месеци ове године, према до сада расположивим индикаторима, међугодишње је увећан за око 3,5 одсто, наводи се у најновијем броју билтена Макроекономске анализе и трендови (МАТ) у издању Привредне коморе Србије и Економског института у Београду. Аутори анализе о привредној активности наводе да, посматрано са производне стране, осим сектора снабдевање електричном енергијом, гасом, паром, који бележи благи пад, сви остали сектори остварују реални међугодишњи раст активности. Остварени реални раст БДП-а од почетка 2026. године сврстава Србију међу најбрже растуће економије у Европи, истиче се у анализи и додаје да је кумулативно посматрано, за период јануар-јул, укупна индустријска производња за 0,3 одсто већа него у истом периоду прошле године. У том оквиру, прерађивачка индустрија је увећана за 1,3 одсто. Спољнотрговинска размена наставила је да расте, уз осетно бржи раст извоза у односу на увоз, из чега је произашла и повољнија покривеност увоза извозом. У првих седам месеци ове године извозом је покривено 82,7 одсто робног увоза, што је бољи резултат него годину дана раније, када је стопа покривености износила 79,4 одсто. Србија је, према евиденцији Евростата, у првих седам месеци 2026. у европском врху и по међугодишњем расту реалног промета у трговини на мало. Раст нето зарада у првој половини 2026. у односу на исти период претходне године износио је 8,2 одсто реално. Када је реч о инфлацији, она је у јуну и јулу смањена и на месечном и на међугодишњем нивоу. У јуну и јулу 2026. регистрована је месечна инфлација од 0,2 одсто и минус 0,2 одсто, те међугодишња инфлација од 2,7 одсто и 1,9 одсто. Тиме је реални раст зарада знатно надмашио инфлацију, што, како се наводи, додатно подржава раст домаће потрошње. Овако значајно смањење међугодишње инфлације последица је кретања њене небазне компоненте услед смањења цена хране, имајући у виду изузетан род и пад цена воћа и поврћа. Од 27 земаља чланица ЕУ, мању међугодишњу инфлацију од Србије у јулу је имало само шест земаља, преноси Танјуг. Николић: Импресиван заокрет у Србији од 2013. године, стопа незапослености пала са 23 на 7,2 одсто Србија је, према званичним подацима Европске статистичке агенције (Еуростат) и Републичког завода за статистику, од 2013. до данас остварила један од најимпресивнијих друштвено-економских заокрета у Европи, оцењује економиста Иван Николић и додаје да се на тржишту рада, догодила мала револуција, јер је стопа незапослености пала са 23 на само 7,2 одсто. Он у најновијем броју билтена Макроекономске анализе и трендови (МАТ) наводи да је у истом периоду формална запосленост увећана за више од 300.000 радника, што је радикално променило структуру домаћинстава и смањило ослањање на социјалну помоћ. 'Материјални стандард, мерен кроз ЕУ-СИЛЦ индикаторе, пратио је овај тренд. Стопа тешке материјалне депривације, за запослене пала је са 31,3 одсто у 2014. на свега 6,2 одсто у 2025. години што је бољи резултат од Немачке, Француске и просека Европске уније. У исто време, просечна плата показује индикативан помак, док је 2013. године једва покривала 60 одсто просечне потрошачке корпе, данас је значајно премашује, што говори о растућој реалној куповној моћиˮ, истиче Николић. Према његовим речима стопа ризика од сиромаштва или социјалне искључености пала је са 43,2 одсто на 23,2 одсто, што је смањило јаз са просеком ЕУ 27 за 87 одсто. Указује да је Србија у неким сегментима чак престигла европски просек, јер на пример, само 4,5 одсто грађана није могло да приушти нову одећу 2025, што је бољи резултат од ЕУ просека од 7,4 одсто. Ова конвергенција је највидљивија у доменима који се тичу основних животних потреба. Способност да се месецима 'састави крај с крајемˮ се драматично поправила, а енергетска криза која је ескалирала ратом у Украјини 2022. је мање погодила Србију него ЕУ, што указује на другачију структуру грејања и енергетске политике. Укратко, основни егзистенцијални стандард грађана Србије се несумњиво и брзо приближио европском, а у појединостима га и надмашио, сматра Николић. Додаје да се ипак више од 31 одсто грађана осећа сиромашно и наводи да је субјективно сиромаштво у Србији једно је од највиших у Европи, одмах иза Грчке и Бугарске. 'И док је материјална депривација преполовљена и сведена на европски минимум, осећај личне и колективне немоћи остаје висок. Како је то могуће? Како друштво које очигледно солидно ради и напредује може да се осећа тако сиромашно?ˮ, пита он и истиче да одговор није лако дати, јер како каже он не лежи само у економији, већ је вишеслојан и треба га тражити и у историји, психологији, институцијама и, на крају, у културном коду који овај народ носи попут невидљивог терета. 'Кренимо од онога што је неоспорно. Сваки од анализираних индикатора говори исту причу, животни стандард у материјалном смислу је бољи него икада у модерној историји Србије! Међутим раскорак, разлика од чак 24,9 процентних поена између материјалне депривације, 6,2 одсто и субјективног осећаја, 31,1 одсто један је од највећих у Европиˮ, наводи он. Одговарајући на питање шта објашњава тај раскорак каже да се најпре Србија налази у својеврсном интеграционом 'лимбуˮ спрам ЕУ. 'Није у ЕУ, па нема сигурност, фондове, слободу кретања, али није сасвим ни изолована од ње. Тај 'ни тамо, ни овамоˮ психолошки простор ствара хроничну неизвесност која се пројектује на сваки сегмент живота, од плате до будућности децеˮ, наводи он. Додаје да анкете показују да је поверење у ЕУ на историјски најнижем нивоу и да већина грађана Србије, из различитих разлога, не жели чланство у Европској унији а да ипак, парадокс остаје: грађани не желе ЕУ, али се осећају сиромашно јер нису у ЕУ. По њему, одговор је у томе што је ЕУ постала емоционални симбол, не толико политичка заједница, колико простор вишег стандарда, слободе кретања, праведнијег система. 'Грађани не желе бриселске директиве, али желе немачке плате. Не желе да уведемо санкције Руској федерацији, али желе да раде у Берлину без визеˮ, оцењује Николић. Према његовом мишљењу други проблем, који би по тежини можда требало да буде и први, тиче се наратива и медија. 'Да је ствар само у Европској унији, којој декларативно тежимо, Хрватска – која је чланица – би имала много ниже субјективно сиромаштво него што га има,19,1 одсто и даље није занемарљиво. Међутим, Хрватска је, за разлику од Србије, затворила причу. Њихов национални наратив гласи: 'Изашли смо из рата, стигли смо у Европу, сад градимо будућностˮ, наводи он. Сматра да је у Србији, у једном делу медија, наратив другачији и гласи: 'Све је намештено, власт нас краде, Европа нас неће, млади нам беже, бољи смо од овога.ˮ Додаје да овај наратив, којем доприносе и политичари, интелектуалци, па и обични грађани у свакодневним разговорима, ствара расположење трајног незадовољства. 'Чак и када плате расту, чак и када се болнице обнављају, чак и када материјална депривација пада на европски ниво ‒ прича остаје иста: 'лоше је, биће горе, нема надеˮ. Наратив, дакле, није рефлексија стварности, он је креатор стварности. А у Србији је тај наратив деценијама уграђен у колективну свестˮ, истиче он. Према његовим речима субјективно сиромаштво у Србији се не може разумети без разумевања историјског контекста. 'Овај народ је прошао кроз ратове и дезинтеграцију заједничке државе, хиперинфлацију и економски колапс, међународне санкције, НАТО агресију, нелегалним покушајем сецесије и отимања КиМ. Свака од ових криза оставила је психолошку рану. Колективна свест је научила да је боље бити опрезан, скептичан, песимистичан, јер нас је оптимизам већ више пута изневерио. Зато, када статистика каже 'боље јеˮ, психа одговара: ‒ Лажу, биће опет кризаˮ, истиче он. Оцењује да овај сторијски песимизам није ирационалан, већ да је рационалан одговор на деценије нестабилности. Николић сматра да је најдубљи слој, а вероватни и кључни, тај што смо ми народ који воли да критикује. 'У свакодневном животу, то се испољава као неповерење у ауторитете, политичаре, судије, лекаре, професоре, тренере, склоност да се у свему прво види мана, а тек онда врлина, осећај да смо ми 'паметнијиˮ од оних који нас воде. Навика да се сопствени неуспех приписује систему, а не себиˮ, наводи он. Сматра да ово није 'лошаˮ особина, јер је критички дух основа демократије али додаје да је у Србији, овај дух хипертрофирао до тачке у којој постаје препрека за било какво колективно задовољство. 'Чак и када су резултати очигледни, ми их одбијамо да признамо, јер би то значило да признамо да систем функционише, а тиме и да наша критика није увек оправдана. Субјективно сиромаштво је, на овом нивоу, управо то одбијање да се види напредак, јер је напредак лични, а ми смо навикли да верујемо само у колективну пропастˮ, наглашава он. На питање да ли се квалитет живота у Србији мења, одговара да се мења и то драматично. Србија је, истиче, по материјалним показатељима, већ у Европи али по психолошким и институционалним је још на Балкану. 'Србија данас није сиромашна, али се један њен део осећа сиромашно. И док се материјална депривација смањује, психолошка депривација остаје, јер је укорењена у колективној меморији, неповерењу и навици да критикујемо све, па и сопствени напредакˮ, сматра Николић. Додаје да је можда прави корак напред, признати да јесмо напредовали и то не као 'рекламуˮ за власт, већ као признање сопственом народу, сопственом раду, сопственој упорности. Јер, како каже, без тог признања, ни 2.000 евра плате неће донети осећај поправљања животног стандарда, преноси Танјуг.