Istorijski infrastrukturni zamah Srbije: Novi putevi koji povezuju istok, zapad, sever i jug

Srbija dobija sve gušću mrežu savremenih saobraćajnica. Najnovijom deonicom Adrani–Preljina Moravski koridor stigao je do Čačka, dok su prethodnih godina otvarane deonice od Pojata preko Kruševca, Trstenika i Vrnjačke Banje. Kada bude završen u punoj dužini, ovaj pravac povezaće Pojate i Preljinu i spojiti tri velika okruga centralne Srbije. 2019. godina – otvorena je prva velika deonica auto-puta 'Miloš Veliki' između Obrenovca i Ljiga, čime je započeto novo povezivanje Beograda sa zapadnom Srbijom. 2023. godina – Moravski koridor dobija prve kilometre u saobraćaju, na pravcu Pojate–Makrešane. Otvorena je deonica Novi Beograd–Surčin, važna veza sa auto-putem 'Miloš Veliki'. 2024. godina – Moravski koridor se širi prema Kruševcu, Trsteniku i Vrnjačkoj Banji, čime sve veći deo centralne Srbije dobija direktnu vezu sa modernom auto-putnom mrežom. 2025. godina – otvorena je deonica Vrnjačka Banja–Vrba, čime se koridor približava Kraljevu. Auto-put 'Miloš Veliki' produžen je do Požege, čime je zapadna Srbija dobila još bolju vezu sa Beogradom i glavnim saobraćajnim pravcima. 2026. godina – otvorena je deonica Adrani–Preljina, duga 28,71 kilometar, čime je u saobraćaju više od 100 kilometara Moravskog koridora. Novim deonicama Dunavskog koridora dodatno je unapređena veza Požarevca, Velikog Gradišta i Golupca sa ostatkom Srbije. Moravski koridor predstavlja jednu od ključnih veza centralne Srbije sa postojećom mrežom auto-puteva, dok se paralelno grade i pripremaju novi pravci, uključujući Fruškogorski koridor. Od prvih kilometara do velike saobraćajne mreže Deonica Adrani–Preljina je duga 28,71 kilometar, saobraćaj na njoj počeo 27. juna 2026. godine. Ovaj pravac predstavlja završni veliki deo Moravskog koridora, uz preostalu deonicu između Vrbe i Adrana. Njegov značaj nije samo u tome što skraćuje put između dva grada. Novi auto-put povezuje ovaj deo Srbije sa postojećom mrežom, pa građani Kraljeva, Čačka i okolnih mesta dobijaju kvalitetniju vezu prema Beogradu, zapadu zemlje i centralnoj Srbiji. Auto-put koji je širi i digitalizovan Moravski koridor ima još jednu karakteristiku po kojoj se razlikuje od ranije izgrađenih pravaca. Trasa široka 30 metara, dok je projektovana brzina do 130 kilometara na sat. Posebnost je i digitalna infrastruktura. Moravski koridor je prvi digitalni auto-put u Srbiji, a duž trase postavljeni su sistemi koji omogućavaju savremenije praćenje i upravljanje saobraćajem. Prema dostupnim podacima, duž koridora postavljena je i optička infrastruktura, dok je predviđena primena savremenih komunikacionih sistema. To znači da se prilikom izgradnje nije vodilo računa samo o tome da se napravi novi kolovoz, već i o tome kako će se njime upravljati u budućnosti. Putevi koji povezuju više gradova Moravski koridor ima trasu od Pojata do Preljine. Na njegovom pravcu nalaze se područja Ćićevca, Kruševca, Trstenika, Vrnjačke Banje, Kraljeva i Čačka. Time se stvaraju potpuno nove saobraćajne veze između gradova koji su ranije uglavnom bili oslonjeni na postojeće magistralne puteve. Posebno je značajno povezivanje sa auto-putem 'Miloš Veliki', jer se preko njega centralna Srbija približava Beogradu. Upravo zahvaljujući povezivanju ova dva pravca, putovanje između Beograda i Kraljeva sada može da traje oko sat i 15 minuta, što je velika promena u odnosu na raniju putnu vezu. Moravski koridor nije samo asfalt Veliki infrastrukturni projekat podrazumeva mnogo više od same trase auto-puta. Na deonici Adrani–Preljina izgrađeni su brojni mostovi, nadvožnjaci i podvožnjaci, kao i denivelisane raskrsnice koje omogućavaju povezivanje auto-puta sa postojećom putnom mrežom. Poseban segment projekta odnosi se na uređenje vodotokova Zapadne Morave. To je važno jer je koridor građen u neposrednoj blizini reke, pa je zaštita od velikih voda istovremeno deo infrastrukturnog i bezbednosnog projekta. Na taj način novi put nije samo saobraćajna veza, već predstavlja i šire uređenje prostora kroz koji prolazi. Veliki značaj za privredu i turizam Za privredu centralne Srbije kvalitetnija putna infrastruktura znači pre svega brži transport ljudi i robe. Kompanije u Kraljevu, Čačku, Kruševcu, Trsteniku i drugim gradovima sada imaju bolju vezu sa glavnim auto-putnim pravcima. To je posebno važno za investitore kojima je dobra saobraćajna povezanost jedan od ključnih uslova prilikom izbora lokacije. Turistički potencijal takođe je veliki. Vrnjačka Banja, Kraljevo, Čačak i područja oko Zapadne Morave sada su dostupniji putnicima koji dolaze iz Beograda i drugih delova zemlje. Brži put znači i mogućnost da turističke destinacije privuku veći broj gostiju koji ranije nisu bili spremni da provode više sati na putu. Moravski koridor stigao do Preljine Moravski koridor nije izgrađen odjednom. Njegove deonice postepeno su puštane u saobraćaj. 2023. – prvi kilometri Prvi deo Moravskog koridora, između Pojata i Makrešana, otvoren je 2023. godine. Time je počelo postepeno uvođenje ovog novog pravca u saobraćajnu mrežu Srbije. 2024. – koridor stiže do Vrnjačke Banje Tokom 2024. godine otvorene su nove deonice prema Trsteniku i Vrnjačkoj Banji, čime je Moravski koridor počeo da dobija svoju punu funkciju na području centralne Srbije. 2025. – Vrnjačka Banja povezana sa Kraljevom U decembru 2025. otvorena je deonica od Vrnjačke Banje do petlje Vrba, duga oko 14 kilometara. Putevi Srbije su tada naveli da je reč o delu trase duge 112,4 kilometra koja povezuje Pojate i Preljinu. Time je novi auto-put dodatno približen Kraljevu. 2026. – Adrani–Preljina Najnoviji veliki korak napravljen je u junu 2026. godine. Deonica Adrani–Preljina, duga 28,71 kilometar, puštena je u saobraćaj 27. juna. Njome je otvoreno više od 100 kilometara celog Moravskog koridora. 'Miloš Veliki' otvorio put ka zapadu Srbije Moravski koridor nije jedini veliki pravac koji je poslednjih godina dobio nove kilometre. Veliki značaj ima i auto-put E-763 'Miloš Veliki', koji je postepeno produžavan od Beograda prema zapadu Srbije. Jedan od najvažnijih novijih koraka bilo je otvaranje deonice Preljina–Požega u julu 2025. godine. Ovaj pravac je posebno značajan jer dalje otvara put prema Zlatiboru i jugozapadu Srbije. Predsednik Vučić je na otvaranju Preljina–Požega istakao značaj nastavka razvoja putne infrastrukture i poručio da se mreža savremenih saobraćajnica dalje širi. Novi kilometri i na Dunavskom koridoru Veliki infrastrukturni projekti nisu koncentrisani samo na centralnu i zapadnu Srbiju. Krajem avgusta 2026. otvoreno je novih 28 kilometara Dunavskog koridora, koji povezuje pravac od Požarevca preko Velikog Gradišta prema Golupcu. Dunavski koridor ima ukupno oko 68 kilometara, a njegov značaj je posebno veliki za istočnu Srbiju, jer se taj deo zemlje direktnije povezuje sa glavnim saobraćajnim pravcima. Za područje oko Golupca i Velikog Gradišta to znači znatno bolju dostupnost, posebno imajući u vidu turistički potencijal Dunava, Golubačke tvrđave i okolnih destinacija. Putna mreža dobija novu logiku Kada se posmatraju pojedinačni projekti, može se steći utisak da je reč o odvojenim deonicama. Međutim, kada se svi pravci posmatraju zajedno, slika je drugačija. 'Miloš Veliki' povezuje Beograd sa zapadnom Srbijom. Moravski koridor povezuje centralnu Srbiju sa 'Milošem Velikim' i približava Pojate, Kruševac, Trstenik, Vrnjačku Banju, Kraljevo i Čačak velikoj mreži auto-puteva. Dunavski koridor otvara modernu saobraćajnu vezu prema Velikom Gradištu i Golupcu. To je šira promena putne mape Srbije. Šta se dalje gradi? Moravski koridor još nije poslednja tačka razvoja ove mreže. U Srbiji su u toku ili pripremi i drugi veliki projekti, među kojima je Fruškogorski koridor, dok se istovremeno radovi nastavljaju na više brzih saobraćajnica i auto-putnih pravaca. Od kilometara do svakodnevnog života Najvažniji rezultat velikih infrastrukturnih projekata na kraju se ne meri samo brojem kilometara. Meri se vremenom koje građanin provede na putu. Meri se vremenom potrebnim da kamion stigne od fabrike do tržišta. Meri se dostupnošću turističkih destinacija, mogućnošću dolaska novih investitora i povezivanjem gradova koji su decenijama bili udaljeni zbog sporih i opterećenih putnih pravaca. Upravo zato Moravski koridor ima značaj koji prevazilazi svojih 112,4 kilometra. Od prvih kilometara kod Pojata, preko Kruševca, Trstenika i Vrnjačke Banje, do Kraljeva i Preljine, ovaj pravac postepeno menja način na koji je centralna Srbija povezana. A kada se na njega nadovežu 'Miloš Veliki', Dunavski koridor i drugi projekti, dobija se nešto mnogo veće od pojedinačnih deonica – mreža puteva koja postepeno menja saobraćajnu kartu Srbije.