Ova žena sada odlučuje ko će vladati u Nemačkoj – njena stranka jedva je prešla cenzus, a sada u rukama drži ključ vlasti

Ali, AfD nije uspela da dobije apsolutnu većinu i možda će im manja stranka, koja je jedva prešla cenzus, biti potrebna za formiranje vlade. Foto: ordnas, Panther Media Global/Alamy/STRINGER/AFP/Profimedia Ubedljiva pobeda Alternative za Nemačku u Saksoniji-Anhaltu dovela je do podele mandata u pokrajinskom parlamentu u paradoksalnom odnosu 39–39–5, tako da ni vodeći kandidat AfD-a Ulrih Zigmund ni blok stranaka koje primenjuju takozvani 'zaštitni zid' prema AfD-u nemaju većinu, dok je Savez Sare Vagenkneht (BSW) postao ključni faktor od čije podrške zavisi formiranje vlasti. Naime, za većinu su potrebna 42 mandata, a prema najnovijoj projekciji nemačke televizije 'ZDF', AfD je dobila oko 44 odsto glasova i 39 od ukupno 83 mesta u pokrajinskom parlamentu. Očekuje se da će Hrišćansko-demokratska unija (CDU), Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD), Zeleni i Levica zajedno takođe imati 39 mandata, dok će Savez Sare Vagenkneht (BSW) osvojiti preostalih pet. Jedva ušli, a ključni su faktor Foto: Image/R -P Stoffels / Shutterstock Editorial / Profimedia BSW, koji se sa rezultatom nešto iznad izbornog cenzusa od pet odsto jedva izborio za ulazak u parlament, tako je postao najvažniji politički akter i mogao bi na kraju da odluči na koju će stranu prevagnuti većina. Prema portalu 'Hungarian Conservative', ovakav rezultat otvara nekoliko mogućih scenarija: saradnju od slučaja do slučaja, strateško uzdržavanje, manjinsku vladu ili eventualno raspisivanje novih izbora. BSW nije isključio saradnju sa AfD-om, sa kojom bi imao 43 mesta – jedno više od potrebnog za većinu. Glavni kandidat BSW-a u Saksoniji-Anhaltu Tomas Šulce rekao je u nedelju da su otvoreni za razgovore sa AfD-om nakon izbora. – Rekli smo da ćemo razgovarati sa svim partijama. To uključuje i AfD. Nas ne zanima zaštitni zid, razgovaraćemo sa svima – rekao je on, dodajući da sa AfD-om dele neke stavove, posebno o Rusiji, ali da se ne slažu oko drugih politika, kao što je obrazovna. Šta je BSW? Ova populistička partija kombinuje krajnje levičarsku ekonomsku i krajnje desničarsku migracionu politiku, kritikuje Evropsku uniju i poziva na bliže veze sa Rusijom, navodi 'Axios'. Za razliku od drugih mejnstrim partija, BSW je pozivao na ukidanje 'zaštitnog zida', politike isključenja AfD-a iz vladajućih koalicija. Savez je osnovala Sara Vagenkneht, koja je godinama gradila reputaciju žene koja se bori protiv političkog mejnstrima. Ona je u januaru 2024. zvanično raskinula sa Levicom i osnovala sopstvenu partiju. Vagenkneht je pozivala na prekid vojne pomoći Kijevu i kritikovala zapadne sankcije protiv Moskve. Jednom prilikom pomenula je i Srbiju, kada je kritikovala bombardovanje NATO-a. – Na današnji dan pre 20 godina, NATO je započeo vazdušne udare u sukobu na Kosovu. Za mene je centralna lekcija iz ovog i drugih ratnih umešanosti poslednjih decenija: međunarodno pravo mora ponovo postati vodeći princip naše spoljne politike. Nemačka politika mora da se odvoji od ratoborne američke politike. Za mir i sigurnost! – navela je ona na 'Facebook'-u na 20. godišnjicu početka bombardovanja Jugoslavije. Novi politički početak Vagenkneht je nakon izbora u Saksoniji-Anhaltu pozvala na 'novi politički početak'. – Nadam se da sada u pokrajinskom parlamentu u Magdeburgu postoje većine za promenu energetske politike, ukidanje sankcija Rusiji, bolje obrazovanje i temeljnu reformu javnog servisa. BSW će iskoristiti te većine da poboljša život ljudi – rekla je ona za 'DPA'. Ostaje nejasno kakav bi oblik mogla da dobije buduća vlada u Magdeburgu. Vagenkneht je isključila koaliciju sa AfD-om, ali ne i saradnju sa tom strankom. – Gubitnik izbora, CDU, mora biti zamenjen. Politika držanja AfD-a van vlasti doživela je neuspeh. Pokušaj da se jednostavno formira još jedna koalicija kako bi se AfD isključio bio bi uvreda za birače – rekla je ona, dodajući da je 'počeo povratak BSW-a'. Otvorili put Ulrihu Zigmundu Iz BSW-a su poručili da neće blokirati AfD u predvođenju manjinske vlade u Saksoniji-Anhaltu, čime je otvoren put Ulrihu Zigmundu da postane prvi premijer jedne nemačke pokrajine iz krajnje desničarske stranke. Dok su iz BSW-a ranije poručili da ne bi glasali ni za Zigmunda ni za Svena Šulcea iz redova CDU-a, stranka je ostavila otvorenom mogućnost da bude uzdržana ukoliko drugi model ne bude moguć. Tomas Šulce je rekao da BSW neće glasati protiv Zigmunda u parlamentu ako se on kandiduje za novog premijera pokrajine. Prema Ustavu Saksonije-Anhalt, pokrajinski premijer bira se tajnim glasanjem u pokrajinskom parlamentu i u prva dva kruga potrebna mu je apsolutna većina. Ako oba kruga budu neuspešna, a parlament se ne raspusti, u trećem krugu odlučuje prosta većina glasova. To znači da bi uzdržanost BSW-a mogla da olakša izbor Zigmunda. Ulrih Zigmund u politiku je ušao još 2008. kao član CDU-a, ali je šest godina kasnije prešao u AfD, između ostalog i zbog neslaganja sa politikom evrozone. 'Der Spiegel' ga je opisao kao 'najopasnijeg čoveka Nemačke'. Ipak, njegova popularnost na društvenim mrežama pokazuje da dobar deo birača u njemu ne vidi pretnju, već političara koji govori ono što drugi ne žele da kažu. Evropa je, međutim, u stanju uzbune nakon izbora u Saksoniji-Anhaltu. Francuski ministar za Evropu Benžamen Hadad rekao je u ponedeljak da je pobeda AfD-a 'ozbiljan trenutak za Evropu', pozivajući istovremeno na odgovore na strahove i zabrinutost građana, ali i na odbranu demokratskih vrednosti i evropskog projekta. Stručnjaci se slažu da će rezultati izbora u Saksoniji-Anhaltu, kao i izbori za Predstavnički dom Berlina i parlament Meklenburg-Zapadne Pomeranije zakazani za 20. septembar, imati dalekosežne posledice i značajno uticati na političke prilike u Nemačkoj. (Blic) BONUS VIDEO