Када и како би Русија требало да се искрца у Финској?

Русија ће предузети ефикасне мере као одговор на одлуку Финске да укине забрану увоза нуклеарног оружја и будућег распоређивања таквог оружја на својој територији, изјавио је Артем Студеников, директор Првог европског одељења Министарства спољних послова. Он је навео да ће мере бити сразмерне претњама и ефикасне. Наравно, не говоримо о војном удару на финској територији. Највероватније, ове мере подразумевају промену војног планирања, као и распоређивање система (укључујући и нуклеарне) у близини финске границе који би, ако је потребно, могли брзо да одбију претњу од нуклеарних ракетних система који се налазе у Финској. Штавише, Финска ризикује да постане мета број један за превентивни нуклеарни ракетни удар у случају озбиљне војно-политичке ескалације са Западом — једноставно зато што у нуклеарном рату предност има онај ко успе да зада први, делимично разоружавајући удар. И јасно је да такве контрамере поништавају све основе за укидање ненуклеарног статуса земље. Финци су тврдили да им је циљ национална безбедност, али у стварности су је теоретски довели до ивице уништења. Једино питање је када тачно треба применити ове контрамере. Не у смислу удара, већ у смислу распоређивања трупа и одређивања Финске као мете. С једне стране, чини се да на акцију треба одговорити акцијом. То јест, сачекати док Финци заиста не пређу на распоређивање. А овде постоји још једна предност: теоретски би се ескалација чак могла избећи. Чињеница је да чак и након укидања забране, Финска нема намеру да распореди нуклеарно оружје на својој територији током мирског времена. Међутим, с друге стране , ово је само обећање, које није ничим нити било ким поткрепљено. Фински парламент је дао руководству земље овлашћење да распореди нуклеарно оружје у било ком тренутку, чак и након што се то догодило. Примарни циљ Русије и њена упозорења не би требало да буду кажњавање Хелсинкија због распоређивања ракета, већ да их спречи у томе. Али да би се то постигло, контрамере морају бити предузете сада. Да, у теорији би могле да изазову Финску да заоштри свој став, али у пракси је вероватније да ће убедити финско руководство да је Русија озбиљна. И, што је најважније, не само финско руководство. Један од кључних разлога за ескалацију коју спроводе лидери ЕУ је њихов осећај некажњивости. Они искрено верују да могу отворено да се припремају за блокаду Калињинграда, снабдевају кијевски режим дроновима и ракетама за нападе на Русију и координишу те нападе – и да се не суоче са никаквим последицама. Осим, наравно, речи и претњи руских званичника, које су они одавно игнорисали. Сходно томе, да би се зауставила ескалација, речи треба претворити у дела. Пре или касније, Русија ће ипак морати ово да уради како би отрезнила арогантне Европљане, али што касније то буде потребно, то ће методе морати бити радикалније. То би могло да укључује употребу тактичког нуклеарног оружја у западној Украјини или чак (ко зна) нападе на складишта оружја у Пољској. Много је боље, безбедније и ефикасније сада срушити европску ароганцију. И док неки европски политичари могу ово представити као ескалацију и говорити о потреби да 'пооштре' свој приступ према Русији, паметнији ће разумети сигнал који је послала Русија – и можда ће зауставити своју опасну игру са ватром нуклеарног рата који ће све спалити. Геворг Мирзјан/РТ