Sedamdesetogodišnji milioner je istovremeno učinio tri žene trudnim, ali je rezultat DNK analize otkrio medicinsku tajnu koja ih je sve ostavila u šoku. / Rikardo je mislio da će ponovo postati otac n

Rikardo Mendoza približavao se sedamdesetoj godini kada je putovanje kroz Evropu, zamišljeno kao nagrada za odlazak u penziju, njegov miran život pretvorilo u neočekivanu porodičnu priču. Tri žene sa kojima se zbližio javile su mu da su trudne, a ono što je trebalo da bude jednostavna provera očinstva završilo se otkrićem izuzetno retkog genetskog fenomena koji, prema ovoj fikcionalnoj priči, Rikardo nije razumeo gotovo čitavog života. Rikardo je imao 69 godina i živeo je u Gvadalahari. Posle četiri decenije intenzivnog poslovnog života prijateljima iz kluba penzionera objavio je da ovoga puta zaista namerava da se povuče. Oni su mu, kao svojevrsni poklon za novu životnu fazu, organizovali duže putovanje Evropom. Njegova supruga Klaudija preminula je osam godina ranije, a nakon njenog odlaska Rikardo se sve više zatvarao u poznatu rutinu. Putovanje je zato doživljavao kao priliku da ponovo uradi nešto spontano. Tokom više od mesec dana obilazio je Madrid, Rim i Berlin, snimao prenose za društvene mreže i privukao pažnju velikog broja pratilaca, među kojima su bile i znatno mlađe žene. U trećoj nedelji putovanja zbližio se sa tri žene koje nisu znale jedna za drugu. Mariana, 27-godišnja studentkinja modnog dizajna, živela je u Madridu. Himena, koja je imala 31 godinu, radila je u turističkoj agenciji u Rimu, dok je 29-godišnja Valerija bila samostalna turistička vodičkinja u Berlinu. Rikardo je svakoj posvećivao vreme i pažnju, donosio cveće, organizovao večere i slušao njihove priče o životu daleko od kuće. POZADINA DOGAĐAJA Rikardo je putovanje započeo kao udovac koji je želeo da sebi nakon penzionisanja dozvoli život izvan poznate rutine. Nijedna od tri žene sa kojima je tokom boravka u Evropi ostvario blizak odnos nije, prema priči, znala da postoje i druge dve. Tri poruke stigle su u razmaku od nekoliko sati Dva meseca nakon povratka u Meksiko, kada se već navikao na tišinu svoje kuće u Zapopanu, telefon je počeo da mu donosi vesti koje nije očekivao. Prvo mu se javila Mariana, oprezno najavljujući da ima nešto važno da mu kaže. Ubrzo je stigla i poruka od Himene. — 'Rikardo… trudna sam.' — Himena Istog dana Valerija mu se javila putem video-poziva i saopštila da je dva puta uradila test i oba puta dobila pozitivan rezultat. Rikardo se našao pred mogućnošću da u sedamdesetoj godini gotovo istovremeno dobije troje dece sa tri različite žene. Posle neprospavane noći odlučio je da više ništa ne skriva. Svakoj je priznao da nije bio potpuno iskren o drugim odnosima i predložio da dođu u Meksiko kako bi se uradile analize očinstva. Obećao je da neće bežati od finansijske i roditeljske odgovornosti ukoliko se potvrdi da su deca njegova. Nekoliko nedelja kasnije sve tri žene našle su se u njegovoj kući. Atmosfera je bila izrazito neprijatna. Mariana je sedela pored prozora, Himena je gledala prema podu, dok je Valerija držala torbu uz sebe. Nasuprot njima sedeo je lekar iz privatne klinike u kojoj su analize obavljene. — 'Gospodine Mendoza… Imam dve vesti. Jedna će vas iznenaditi. A druga… možda i više.' — doktor Prvi nalazi nisu davali očekivani odgovor Početni testovi napravili su dodatnu zabunu. Prema priči, analiza krvi nije pokazivala jednostavnu, očekivanu sliku očinstva kod sve tri trudnoće. Lekar je zbog toga odbio da donese zaključak na osnovu prvog rezultata i zatražio širu analizu genetskih markera, nove uzorke i pregled Rikardove ranije medicinske dokumentacije. Upravo je stari medicinski dosije otvorio sasvim novi pravac. Devet godina ranije Rikardo je, prema priči, lečen u Hjustonu zbog tumora prostate. Pre hirurškog zahvata sačuvan je uzorak reproduktivnog materijala, što je tada zatražila njegova supruga Klaudija. Rikardo je gotovo zaboravio da taj uzorak postoji. Kada je taj materijal upoređen sa novim nalazima, dobili su rezultat koji je naizgled protivrečio testovima napravljenim iz Rikardove krvi. Genetski materijal povezan sa sve tri trudnoće mogao se povezati sa njim, ali ne na uobičajen način koji bi se očekivao kada bi isti DNK profil bio prisutan u svim njegovim tkivima. Dodatne analize u okviru priče dovele su lekara do objašnjenja da Rikardo navodno ima tetragametski himerizam — retko stanje kod kojeg jedna osoba može nositi više od jednog genetskog profila nakon spajanja dva embriona veoma rano u razvoju. Lekar je ženama pokušao da objasni kako takva pojava može nastati. U veoma ranoj trudnoći dva embriona koja bi inače mogla postati blizanci mogu se spojiti u jednu celinu. Osoba se potom rodi i razvija kao jedan čovek, ali određene grupe ćelija u njenom telu mogu imati različit genetski profil. U Rikardovom slučaju, prema fikcionalnom medicinskom objašnjenju, profil koji se nalazio u njegovoj krvi nije u potpunosti odgovarao genetskom profilu prisutnom u reproduktivnom tkivu. Zato su prvi nalazi delovali kao da isključuju očinstvo, dok je poređenje sa ranije sačuvanim uzorkom pokazivalo vezu sa sve tri trudnoće. — 'Znači… ja sam otac.' — Rikardo Mendoza Odgovor je, u okviru priče, bio potvrdan, ali uz neobično genetsko objašnjenje. Rikardo je bio čovek koji je začeo decu, dok je genetski profil koji su bebe nasledile poticao od ćelijske linije povezane sa embrionom koji se spojio sa njegovim tokom razvoja pre rođenja. Stari medicinski dosije vratio ga je Klaudiji Vest nije samo promenila razgovor o trudnoćama. Rikardo se tada prisetio pregleda iz perioda dok je Klaudija još bila živa. Setio se da su lekari svojevremeno pominjali neobične rezultate i mogućnost retkog genetskog objašnjenja, ali on tada nije želeo dalje pretrage jer nisu planirali još dece. Klaudija je, međutim, očigledno bila opreznija. U dokumentaciji je, prema priči, ostala beleška da je supruga insistirala na čuvanju uzorka zbog sumnje na mozaicizam ili himerizam. Rikardo je prvi put pomislio da je možda znala ili barem naslućivala nešto što on nije želeo da istražuje. Otkriće ga je nateralo da svoje putovanje sagleda drugačije. Priznao je ženama da nakon Klaudijine smrti nije otišao u Evropu sa namerom da zasnuje novu porodicu. Želeo je samo da se ponovo oseti živim, nakon godina provedenih u kući koja mu je sve više ličila na muzej nekadašnjeg života. Pažnja koju je dobijao tokom putovanja prijala mu je. Ljudi su se smejali njegovim pričama, pratioci su ga uveravali da još ima energije, a mlađe žene pokazivale su interesovanje. Međutim, sam je priznao da to ne može biti opravdanje što nijednoj od njih nije rekao istinu o drugim odnosima. ŠIRA SLIKA Medicinsko otkriće u priči nije poništilo Rikardovu odgovornost prema trima ženama. Genetska misterija objasnila je neobične rezultate DNK analiza, ali nije promenila činjenicu da nijednoj od njih nije rekao da istovremeno održava odnose i sa drugim ženama. Mariana, Himena i Valerija nisu mu odmah oprostile. Svaka je morala da razmisli o sopstvenoj budućnosti, trudnoći i odnosu koji će Rikardo imati sa decom. Jedino oko čega više nije bilo dileme, prema rezultatima prikazanim u priči, jeste da sve tri bebe dele isti očinski genetski profil. Rikardo je obećao da će preuzeti odgovornost za svako dete. Nije tražio da mu žene odmah oproste niti je pokušavao da retku dijagnozu koristi kao izgovor. Lekar im je preporučio dalje genetsko i pravno savetovanje, posebno zbog pitanja koja bi jednog dana mogla imati sama deca. Od tri trudnoće do pitanja koje je čekalo gotovo sedam decenija Pre nego što je lekar otišao, Rikardo mu je postavio još jedno pitanje. Želeo je da zna može li ćelijski profil koji nosi u sebi zaista posmatrati kao genetski trag brata blizanca koji se nikada nije razvio kao zasebna osoba. Lekar mu je objasnio da bi, u biološkom smislu opisanom u priči, taj drugi embrion predstavljao njegovog blizanca, iako nikada nije postojao kao zaseban rođeni čovek. Ta informacija pogodila ga je drugačije od svih prethodnih rezultata. Čovek koji je osam godina živeo sa osećajem usamljenosti nakon smrti supruge sada je razmišljao o neobičnoj činjenici da je, prema ovom objašnjenju, čitav život u sopstvenom telu nosio ćelijsku liniju embriona sa kojim je započeo razvoj. — 'Ceo život sam se osećao usamljeno — promrmljao je — a ispostavilo se da sam bio praćen.' — Rikardo Mendoza Razgovor se nije završio pomirenjem. Žene su jasno stavile do znanja da će im trebati vreme. Nisu obećale da će sa Rikardom izgraditi bliske odnose, ali su sada imale odgovor na pitanje očinstva i mogućnost da odluke donose na osnovu potpunijih informacija. Kada su otišle, Rikardo je ostao sam sa otvorenim rezultatima i starim dokumentima. Među njima se, prema završnici priče, nalazila i poruka pokojne Klaudije koja ga je podsetila da biološka istina ne mora nužno da uništi porodicu, već ponekad samo pokazuje koliko je ona složenija nego što su ljudi pretpostavljali. Put u Evropu koji je trebalo da bude simbol penzionerske slobode tako ga je doveo pred sasvim drugačiju životnu fazu. Umesto mirne starosti, pred njim su bile tri trudnoće, tri buduća roditeljska odnosa i objašnjenje o sopstvenoj biologiji koje je čekalo decenijama. U fikcionalnom završetku, Rikardo više nije razmišljao o tome kako će priča izgledati njegovim prijateljima, već o tri života koja će uskoro doći i o odgovornosti koju je obećao da neće izbeći.