Дан када је испраћен генерал Младић: На стражи Српска и Србија, колона до бескраја уз "Тамо далеко"

Генерал Војске Републике Српске Ратко Младић сахрањен је у породичној гробници на Топчидерском гробљу у Београду, уз војне почасти. Током ноћи и раног јутра река људи сливала се ка цркви Светог Луке, где су у у мимоходу одавали почаст Младићу, који је 27. августа преминуо у затворској болници суда у Хагу, у 84. години. Из гужве се чула реченица:'У Републици Српској данас није остао нико'. И скоро да није, јер, захваљујући Младићу и Војсци Републике Српске, Срби су остали на својим огњиштима, па је стража који су његови војници држали деведесетих, данас била поред Младићевог одра. Питају се многи колико је људи било. Јасно је из преноса, снимака и фотографија да су у питању десетине хиљада. Али, важније од тога је да је сахрана генерала Младића, била народна и да су они који су дошли ту били, јер су тако желели. Тако се овај догађај, као мало који у нашој земљи, може уписати у спонтано окупљање. Зато, процене колико је људи било по квадрату или шта су избројали софтвери нису толико ни важни. На испраћају Младићу су били људи разних генерација. Његови саборци, они који су га познавали, они које је спасио, али и млађе генерације. Многи нису ни успели да уђу у цркву. Опело је служио патријарх Српске православне цркве Порфирије. 'Име генерала Ратка Младића ће остати дубоко уткано у памћење и молитве највећег дела српског православног народа, који према њему осећа и негује дубоку захвалност, јер га види као војника и команданта који је у једном тешком и трагичном времену стајао на челу војске свога народа, носио велику одговорност и терет, поднео жртву и положио живот за слободу, одбрану и опстанак свога рода', истакао је поглавар у цркви Светог Луке на Видиковцу. Како је додао 'данас стојимо пред животом који није могуће одвојити од једног страшног времена, од ужасног рата, великих страдања, дубоких рана и траума, изгубљених домова, живота и гробова'. 'Последња реч о човеку не припада смрти, не припада ни гробу, ни пролазности, ни ништавилу већ васкрслом Христу. И свети апостол Павле нас на то подсећа када каже: 'Ко си ти који судиш туђем слузи?' Постоје наша разумевања људска, постоје људски судови, људска правда, и они имају своје домете и свој значај, али они су баш као што је и природа човекова условљена и пролазна, и сами условљени многим знаним и незнаним, видљивим и невидљивим, објективним и варљивим факторима. Постоји и искуство читавих народа да земаљски суд и земаљска правда нису увек свима мерила истом мером', навео је Порфирије. Како је додао, 'не поричући одговорност човека за своја дела, знамо да ниједан земаљски суд није непогрешив нити његова пресуда може исцрпети истину о било ком животу, нити и о једном људском животу и зато је последњи суд Божији једини коначан и једини у потпуности праведан, јер правда је његова, правда је вечна и реч је његова истина'. Он је истакао и да гроб није наша последња станица и додао да последња реч о човеку не припада ни смрти, не припада ни гробу, ни пролазности, ни ништавилу, већ Господу нашем. 'То је разлог због којег црква православна, ни о коме не доноси коначну пресуду у односу на вечност, него се за сваког непрестано моли. Она се моли, нада се милости Божијој и све препушта суду, онога који једини познаје срце свакога човека и чији је суд једни праведан', поручио је патријарх Порфирије. Међу онима који су одали почаст Младићу били су српски политичари из Републике Српске Милорад Додик, Жељка Цвијановић, Синиша Каран, Драшко Станивуковић, министри из Владе Србије Дарко Глишић, Милица Ђурђевић Стаменковски, Братислав Гашић, Ненад Поповић, амбасадор Русије у Србији Александар Боцан-Харченко, председник Покрета социјалиста Александар Вулин… Ковчег је био прекривен заставама Србије и Републике Српске, преко којих је била његова капа и сабља, а испред је било постављено ордење, као и венац у бојама српске заставе. На путу од цркве до гробнице, Младића је пратила колона људи, а медији су објавили да је сахрани присуствовало најмање 150.000 људи. Син генерала Ратка Младића Дарко Младић захвалио је свима који су дошли на сахрану истакавши да је 'генерал у својој смрти по други пут ујединио српски народ – први пут када је отишао да га брани и данас на испраћају'. 'Драги тата, кад сам те возио на хеликоптер који те одвезао у Книн, рекао си: 'Дао сам реч да ћу бранити народ и државу. То је обавеза и част.' Сваки Србин мора да мисли како ће једног дана пред Лазара, а војник и официр још мора и пред Милоша. Увек си био борац и победник', рекао је. Подсетио је да је генерал три пута био рањаван, да су многи пробали да га купе, али нису успели. 'Покушали су да те уплаше, убили су ти ћерку, нису успели. И на крају, остало им је само да те тихо поштују, али да смишљају лажи о теби, не би ли те омрзли у народу и у свету. Направили су вештачке судове за наше јунаке, како би претворили браниоце у злочинце, а издајнике у хероје. Хвала вам, браћо, што сте дошли да пресудите да ли је мој отац херој или злочинац', поручио је Дарко. Отприлике када се чула почасна паљба и песма 'Тамо далеко', уз који је генерал послат на вечни починак, из Европске уније стигла је критика. 'Било какво величање ратних злочинаца, негирање геноцида и ревизионизам противрече најосновнијим европским вредностима и за њих нема места ни у Европској унији, ни у земљама кандидатима за чланство у том блоку', изјавио је портпарол Европске комисије Кристијан Виганд. За Младића нису важила европска правила о достојанству које мора постојати и у казни. Његова казна, према Хагу који га је осудио на доживотну за наводни геноцид у Сребреници, важила је за живота, на самрти, а и после ње. Није му дозвољено да последње дане проведе 'тамо далеко'. Но, Ратку Младићу судиће историја. Једна епизода у тој пресуди биће и испраћај у Београду. Рата, јасно је, нема без жртава и свака, како год се звала и које год вере била, требало би да буде једнака. Такође, за рат је потребно најмање двоје. У нашем случају биле су званично три стране. И немогуће је, како каже хашка (не)правда, да су кривци само са једне стране. По сопственој жељи, генерал Младић сахрањен је поред ћерке Ане у чије наводно самоубиство никада није поверовао. Извор: РТ Балкан